Sveopšti otpor policijskom kongresu EU

Ponedjeljak, 08 Veljača 2010 10:54

Tokom 2010. u Berlinu će se, ponovo, održati Evropski policijski kongres - međunarodni sastanak policijskih funkcionera, političara i različitih aktera industrije bezbednosti. To je 13. konvencija koju, kao i Kongres o evropskoj bezbednosti i odbrani, organizuje izdavačka grupa "Behörden Spiegel". Prema izjavama organizatora, prošlogodišnju konvenciju posetilo je 1800 učesnika iz 70 država.

Dvostruko umrežavanje

Kao što je zvanično navedeno, Konvencija ima za cilj "učvršćivanje postojećih odnosa i razvijanje novih praksi". Centralno pitanje je ekspanzija i konsolidacija saradnje evropskih represivnih institucija čiji se dnevni red vrti oko pitanja "unutrašnje strategije bezbednosti EU". Na rasporedu je "Štokholmski program", "višegodišnji" program o budućnosti evropskih unutrašnjih poslova. Ovaj petogodišnji program ponovo poziva na "rat protiv terorizma, organizovanog kriminala i ilegalnih migracija" istovremeno zahtevajući proširenje saradnje policije, vojske i obaveštajnih službi. To obuhvata i usvajanje novih tehnoloških standarda za nadzor i kontrolu za koje će industrija bezbednosti u kongresnom salonu izložiti nove proizvode.

Policijski kongres želi da inicira trend "ugrađivanja" metoda kojima se koriste obaveštajne službe, u policijske procedure. Nadzor i represija sve više deluju "proaktivno", što je u policijskom žargonu uobičajeni sinonim za "anticipatorni pristup" koji je, takođe, usvojio i NATO. Tokom policijskog kongresa održaće se različiti forumi na kojima će se strategije spajati sa ciljem "stapanja unutrašnje i spoljne bezbednosti". U skladu sa tim jedan od panela postavlja pitanje "Šta možemo naučiti od oružanih snaga?". Predstavnici NATO susreću se sa policijskim zvaničnicima i agentima obaveštajnih službi, a ministri unutrašnjih poslova i državni sekretari idu na kafu sa menadžerima industrije bezbednosti. Prošle godine je govor o vojno-policijskoj saradnji održao Kai Vittrup šef policijske misije EU u Avganistanu. Vittrup je bio i šef policijskih snaga UN na Kosovu, kao što je pre toga bio na ključnim policijskim pozicijama u Sudanu, Iraku i Istočnom Timoru. Godinama je bio šef policije u Kopenhagenu koja je tek nedavno, na klimatskom samitu, demonstrirala na koji način će se u budućnosti odvijati "nadziranje i upravljanje" protestima i otporom.
"Upravljanje granicama" i borba protiv migracija

Policijske vlasti i agencije EU poput Europol-a i Frontex-a kojima su "prirdružene" odgovarajuće baze podataka, informacioni sistemi i operativne snage, sve više i više se umrežavaju. Njihovo razmeštanje  u zemljama koje nisu članice EU samo će se povećavati, što je novina sakrivena u Lisabonskom sporazumu pod uljudnim izrazom "rešavanje civilnih konflikata".

Takođe, čini se da evropski ministri unutrašnjih poslova dele veliku saglasnost u borbi protiv "ilegalnih" migracija. Sudeći prema brojkama, najveća meta ovog aparata su pravi imigranti koji se često pominju u istom dahu sa "organizovanim kriminalom i trgovinom narkotika". Uprkos osavremenjenom i militarizovanom bezbedonosnom aparatu, imigranti stalno pronalaze nove puteve do privilgovanih zemalja EU. Policijske agencije na to odgovaraju merama poput EURODAC baze podataka sa otiscima ili novim Visa informacionim sistemom koji će biti u upotrebi od 2010. Mnoge od ovih baza beleže podatke o imigrantima; podaci za  za druge policijske svrhe se akumuliraju. Dok se spoljne granice EU obezbeđuju novim tehnologijama poput satelitskih sistema za nadzor, IC kamerama, detektorima pokreta i letilicama na daljnsko upravljanje, prelasci granica sa EU pasošima ili vizama se tretiraju diskretnije. Osećaj "Evrope bez granica" biće iskustvo samo privilegovane manjine.

Moć statistike

Baze podataka i u njima pohranjene opsežne informacije su od ekstremnog značaja za policijske agencije. Pored, u Nemačkoj, već duže vremena poznate "dragnet instrage", suočavamo se sa instaliranjem moćnih instrumenata kontrole, koji definišu devijantno ponašanje i normalizaciju populacije. Svaka opasnost se tretira kao "rizik". Današnja "dragnet istraga", međutim, ima pristup mnogo većoj količini "informacija o osobama i objektima" nego što ih je imala Savezna kriminalna služba Nemačke (BKA) u vreme predsednika Herolda Horsta, koji je po prvi put naredio "dragnet instragu" 1979. godine. Šta više, ona danas uključuje kompjutersku analizu kriminalne statistike, ali i drugih podataka koji se dobijaju iz telekomunikacionih baza podataka, popisa stanovništva, stranih vlasti, centara za zapošljavanje,  informacija o obrazovanju kao i mestu stanovanja delikvenata ili osumnjičenih (kao u napomeni sentatora za unutrašnju bezbednost Berlina, Erharda Kertinga o "levom nasilju u Berlinu"). Evropski ministri unutrašnjih poslova sa radošću prihvataju novi "data-tsunami", sa željom da obrađuju njegovu "masovnu količinu informacija, korisnih policijskim vlastima". Šta više, razlaganje slobode na internetu takođe spada u svet policijskih težnji. Socijalne mreže i web sajtovi se elektronski analiziraju, a eventualne abnormalnosti pohranjuju u policijske baze podataka. I preko toga - EU potpisuje sporazume o razmeni podataka sa trećim zemljama - sporazumi sa SAD i Japanom, na primer, regulišu prenos podataka dobijenih iz finansijskih transakcija ili informacija o letovima putnika.

Kompjuterski unapređena manija podobnosti zahteva obradu više podataka za manje vreme, dok istovremeno integriše sve veći broj policijskih agencija. Ali, da bi se postigao ovaj cilj, potrebno je prilagoditi soft- i hardware širom Evrope. Za upravljanje ovom "IT arhitekturom" potrebno je razviti nove agencije. Od sada ovaj aparat ima status "kritične infrastrukture" a njena kontrola od strane policijski vlasti, sa druge strane, predstavlja važnu temu ovogodišnjeg kongresa. Softverske kompanije razvijaju proizvode koji imaju za cilj kombinovanje podataka iz satelita sa biometrijskim CCTV analizama i različitim drugim bazama. Neki od izlagača čak nude programe koji tobože predviđaju ljudsko ponašanje. Nekoliko nemačkih kompanija takmiči se na tom tržištu, takozvane, "prediktivne analize": SAP, PSI, Siemens i EADS da pomenemo neke. Ove aplikacije služe kao "Full Spectrum Dominance" (dominacija širokog spektra) taktika  i imaju za cilj da podrže represivne vlasti u ma kom trenutku sveobuhvatnim pregledom svih rasploživih informacija.

Čemu sve to?

Evropska Unija ni po jednom osnovu nije mirovnjački projekat u koji verujemo. Osim strukturalnog nasilja iz kapitalističkog odnosa, koji bi trebao da se proširi što je više moguće na evropskom nivou, EU teži da postane međunarodna supersila sve više sledeći sopstvene ciljeve. Na putu da postane nadnacionalna zajednica, četiri evropske G8 zemlje imaju težak uticaj na smer kretanja. Ogromna ulaganja u istraživanje i razvoj sektora "bezbednosti otadžbine", jačaju evropsku industriju bezbednosti koja uprkos opštoj finansijskoj krizi profitira širenjem tržišta. Stapanje policijskih, obaveštajnih i vojnih agencija čuvaće bezbednost energije i proizvodnje u EU i dalje obezbeđivati Evropu kao lokaciju za biznis, kako na unutrašenjem  tako i spoljnjem planu, protiv budućih kriza, kakve su očekivane posledice klimatskih promena.

A odgovor?

Emancipatorski socijalni pokreti ne smeju dozvoliti sebi da propuste ove promene u saradnji evropskih vlasti za sprovođenje zakona. Nužno je istražiti mogućnosti da se na transnacionalnu represiju odgovori preko granica. Među evropskim aktivistima postoje aktivne i intenzivne mreže koje uključuju pitanja migracija kao i organizovanje protesta protiv samita. Za rušenje stubova evropske arhitekture bezbednosti u bilo kojoj zemlji, potrebno je identifikovati njihove specijalne karakteristike i aktere. U kontekstu evropske nadnacionalizacije radikalna levica koja je po drugim pitanjima spremna na kritiku države sada, čini se, ima problema. U Nemačkoj je ta kritika prepuštena, uglavnom, inicijativama za građanska prava, advokatima i piratskoj partiji.

(Kontrapunkt.info)